ŽIV ILI MRTAV? KO JE MAHMUD AHMADINEDŽAD? OD INŽENJERA DO GARDISTE! Kontroverzan zbog radikalnog ubrzanja nuklearnog programa, ali je iznenadio svet 2022!
U trenutku kada zapadni mediji tvrde da je ubijen u jednom od vazdušnih napada naspram sinoćnih demantija iz Irana, Ahmadinedžad je svakako postao vest broj 1 u svetu.
Mahmud Ahmadinedžad je bio šesti predsednik Irana koji je upravljao državom u dva mandata od 2005. do 2013. godine.
Rođen je 1956. godine u selu Aradan, a karijeru je gradio kao inženjer i profesor pre nego što je ušao u visoku politiku. Vojnu službu započeo je 1986. godine u Iranskoj revolucionarnoj gardi, gde je bio angažovan u odeljenju za specijalne operacije tokom rata sa Irakom.
Pre nego što je preuzeo predsedničku funkciju služio je kao prvi guverner provincije Ardebil i gradonačelnik Teherana gde je stekao popularnost među siromašnijim slojevima stanovništva.
Njegov rezibor 2009. obeležio žrtvama i hapšenjima
Tokom boravka na čelu države postao je svetski poznat po radikalnom ubrzanju iranskog nuklearnog programa i oštroj retorici protiv Izraela i zapadnih sila. Njegov reizbor 2009. godine bio je obeležen masovnim uličnim protestima koje je njegova vlast ugušio silom uz brojne žrtve i hapšenja.
Nakon silaska sa vlasti 2013. godine vrhovni vođa ga je imenovao za člana Saveta za interese poretka što je telo koje rešava ključne sporove unutar državnog aparata. Iako mu je u dva navrata kasnije zabranjena ponovna kandidatura za predsednika on je zadržao status jedne od najuticajnijih i najkontroverznijih figura u modernoj istoriji Irana.
Osudio ruski napad, hteo da dođe u Ukrajinu kod Zelenskog
Mahmud Ahmadinedžad je u septembru 2022. godine javno zatražio dozvolu da poseti Ukrajinu kako bi se sastao sa tamošnjim zvaničnicima i ponudio posredovanje u postizanju mira. On je tada uputio otvoreno pismo ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, u kojem je izrazio solidarnost sa ukrajinskim narodom i osudio agresiju, što je izazvalo pravi potres u iranskim političkim krugovima.
Analitičari kažu da je ovaj postupak bio direktan "šamar" aktuelnom režimu u Teheranu koji je u tom trenutku počeo masovno da snabdeva Rusiju bespilotnim letelicama tipa "Šahed".
Iako mu iranske vlasti na kraju nisu izdale dozvolu za putovanje, sam čin javne podrške Kijevu potvrdio je njegovu duboku izolaciju od vrha iranske moći i njegovu želju da se predstavi kao nezavisan globalni lider.
Ova poseta, iako se fizički nije realizovala zbog zabrane izlaska iz zemlje, ostala je zabeležena kao jedan od poslednjih velikih Ahmadinedžadovih pokušaja da povrati međunarodni legitimitet prkoseći direktnim instrukcijama vrhovnog vođe.
Kako su danas ranije preneli iranski mediji, ubijen je u vazdušnom napadu 28. februara.
(Kurir.rs/P.V.)